У прилогу који слиједи, наведени су „предмет и првобитно образложење“ теме који су представљени 6. априла 2023. У међувремену је садржај детаљније разрађен.
„Млади и авангардни умјетници су важан елемент културне сцене у свакој метрополи. Небројене изложбе, галерије, музејске поставке, и манифестације, прави су магнет за ствараоце, јер нуде доста могућности за креативни израз. Ипак, живот у свјетским метрополама подразумијева и „озбиљну конкуренцију“, ријетке прилике за самостална излагања, високе цијене закупа стамбеног и галеријског простора, а неријетко и тешке услове живота. Тога су многи умјетници свјесни, али ипак бирају живот у метрополи. Моја жеља да упознам свијет постојала је чини ми се одувјек.
Живот у иностранству ми је испуњење такве жеље донекле олакшао. Студирао сам и радио у различитим метрополама од Амстердама, Париза, Берлина и Беча до Њујорка и Мексико Ситија. Упознао сам сјај и биједу ових градова и почео да размишљам о селидби у неко „мање привлачно“ мјесто. Питао сам се да ли би се тим потезом смањио квалитет мог умјетничког рада? Да ли бих тако остао изолован од свијета умјетности? Изгубио контакте? Ипак, донио сам одлуку да се преселим у Бијељину, што сам и учинио 2016. године. Показало се да тај животни потез није омео мој умјетнички рад. Напротив. Ослобођен притиска који носе велики градови, осјетио сам нову слободу и још већи стваралачки импулс.
Одлучио сам да за своје пројекте убудуће бирам мања мјеста. Број житеља у малим мјестима се смањује, добрим дијелом и због миграција становништва у веће градове. Оно што мања мјеста на први поглед чини непривлачним, за мене је било изузетно привлачно, а то је број празних објеката. Примјера ради, у градовима источне Њемачке као што су Герлиц (Görlitz) и Цајц (Zeitz), или као што су Kозарска Дубица, Орашје, Бихаћ или Фоча, скоро половина локала, стоваришта и фабрика стоји неискориштена.
У својим мастер студијама, желио бих истражити празне просторе у Сарајеву, у његовом центру, у предграђу, али и у околним селима. Ове просторе покушао бих искористити на нов начин: као мјеста за изложбе или поп-уп хепенинге. У плану је и израда својеврсне мапе потенцијалних локација за креативни садржај. Уколико се тај план успјешно буде реализовао, ова мапа би могла бити од користи и другим умјетницима, што би потпомогло стварање нове климе за умјетничке садржаје у дужем трајању. Овај пројекат би био мој покушај да кроз могућности које имам као дизајнер, прикажем напуштене објекте из другачијег и занимљивијег угла, и као такве их приближим долазећим генерацијама умјетника, ма одакле да су.“
Сарајево, 6. април 2023.
Пролазећи кроз центар Сарајева и његова предграђа, такозваним Махалама, неизоставно су ми западале за око занимљиви приватни пословни простори. Често ме инспирише начин на који су осмишљени, како су излози аранжирани, како су рекламне површине искоришћене или чак који производи су истакнути дуж улица. Наравно, примјетио сам и много празних пословних простора. Јасно је да се ради о глобалном тренду у којем мали, приватни малопродајни објекти губе на значају, док све већи национални концерни преузимају примат и гурају мање трговце у страну.
С тим у вези, примјећује се да су многи бивши дућани имали своју специфичну намјену. То нису били само обични маркети који продају свеопште потријепштине, већ су често биле специјализоване радње за шрафове, тканине, или друге производе или занатске услуге који су неопходни у свакодневном животу. Но, таквих специјализованих продавница у Махалама је све мање, па чак и никако.
Празни пословни простори које примјећујем често су остаци прошлих времена. Ови објекти датирају из другачијих ера. Вјероватно власници нису имали воље или чак финансијских средстава да их модернизују како би остали конкурентни. Због тога често такви стари објекти пропадају, иако задржавају свој шарм, било кроз излоге, рекламне декорације, освјетљење или друге карактеристике.
Такође разматрам здања која првенствено не бих узимао у обзир, као што су нови али недовршени објекти или чак куће уништене током ратова.
Поред ове фотодокументације и картирања локалитета, ступио сам у контакт са Заводом за Статистику Kантона Сарајево како бих добио додатне податке о малим привредницима и независним трговцима. Они ће бити наведени овде чим буду доступни.










































„Млади и авангардни умјетници су важан елемент културне сцене у свакој метрополи. Небројене изложбе, галерије, музејске поставке, и манифестације, прави су магнет за ствараоце, јер нуде доста могућности за креативни израз. Ипак, живот у свјетским метрополама подразумијева и „озбиљну конкуренцију“, ријетке прилике за самостална излагања, високе цијене закупа стамбеног и галеријског простора, а неријетко и тешке услове живота. Тога су многи умјетници свјесни, али ипак бирају живот у метрополи. Моја жеља да упознам свијет постојала је чини ми се одувјек.
Живот у иностранству ми је испуњење такве жеље донекле олакшао. Студирао сам и радио у различитим метрополама од Амстердама, Париза, Берлина и Беча до Њујорка и Мексико Ситија. Упознао сам сјај и биједу ових градова и почео да размишљам о селидби у неко „мање привлачно“ мјесто. Питао сам се да ли би се тим потезом смањио квалитет мог умјетничког рада? Да ли бих тако остао изолован од свијета умјетности? Изгубио контакте? Ипак, донио сам одлуку да се преселим у Бијељину, што сам и учинио 2016. године. Показало се да тај животни потез није омео мој умјетнички рад. Напротив. Ослобођен притиска који носе велики градови, осјетио сам нову слободу и још већи стваралачки импулс.
Одлучио сам да за своје пројекте убудуће бирам мања мјеста. Број житеља у малим мјестима се смањује, добрим дијелом и због миграција становништва у веће градове. Оно што мања мјеста на први поглед чини непривлачним, за мене је било изузетно привлачно, а то је број празних објеката. Примјера ради, у градовима источне Њемачке као што су Герлиц (Görlitz) и Цајц (Zeitz), или као што су Kозарска Дубица, Орашје, Бихаћ или Фоча, скоро половина локала, стоваришта и фабрика стоји неискориштена.
У својим мастер студијама, желио бих истражити празне просторе у Сарајеву, у његовом центру, у предграђу, али и у околним селима. Ове просторе покушао бих искористити на нов начин: као мјеста за изложбе или поп-уп хепенинге. У плану је и израда својеврсне мапе потенцијалних локација за креативни садржај. Уколико се тај план успјешно буде реализовао, ова мапа би могла бити од користи и другим умјетницима, што би потпомогло стварање нове климе за умјетничке садржаје у дужем трајању. Овај пројекат би био мој покушај да кроз могућности које имам као дизајнер, прикажем напуштене објекте из другачијег и занимљивијег угла, и као такве их приближим долазећим генерацијама умјетника, ма одакле да су.“
Сарајево, 6. април 2023.
Пролазећи кроз центар Сарајева и његова предграђа, такозваним Махалама, неизоставно су ми западале за око занимљиви приватни пословни простори. Често ме инспирише начин на који су осмишљени, како су излози аранжирани, како су рекламне површине искоришћене или чак који производи су истакнути дуж улица. Наравно, примјетио сам и много празних пословних простора. Јасно је да се ради о глобалном тренду у којем мали, приватни малопродајни објекти губе на значају, док све већи национални концерни преузимају примат и гурају мање трговце у страну.
С тим у вези, примјећује се да су многи бивши дућани имали своју специфичну намјену. То нису били само обични маркети који продају свеопште потријепштине, већ су често биле специјализоване радње за шрафове, тканине, или друге производе или занатске услуге који су неопходни у свакодневном животу. Но, таквих специјализованих продавница у Махалама је све мање, па чак и никако.
Празни пословни простори које примјећујем често су остаци прошлих времена. Ови објекти датирају из другачијих ера. Вјероватно власници нису имали воље или чак финансијских средстава да их модернизују како би остали конкурентни. Због тога често такви стари објекти пропадају, иако задржавају свој шарм, било кроз излоге, рекламне декорације, освјетљење или друге карактеристике.
Такође разматрам здања која првенствено не бих узимао у обзир, као што су нови али недовршени објекти или чак куће уништене током ратова.
Поред ове фотодокументације и картирања локалитета, ступио сам у контакт са Заводом за Статистику Kантона Сарајево како бих добио додатне податке о малим привредницима и независним трговцима. Они ће бити наведени овде чим буду доступни.









































