U prilogu koji slijedi, navedeni su „predmet i prvobitno obrazloženje“ teme koji su predstavljeni 6. aprila 2023. U međuvremenu je sadržaj detaljnije razrađen.
„Mladi i avangardni umjetnici su važan element kulturne scene u svakoj metropoli. Nebrojene izložbe, galerije, muzejske postavke, i manifestacije, pravi su magnet za stvaraoce, jer nude dosta mogućnosti za kreativni izraz. Ipak, život u svjetskim metropolama podrazumijeva i „ozbiljnu konkurenciju“, rijetke prilike za samostalna izlaganja, visoke cijene zakupa stambenog i galerijskog prostora, a nerijetko i teške uslove života. Toga su mnogi umjetnici svjesni, ali ipak biraju život u metropoli. Moja želja da upoznam svijet postojala je čini mi se oduvjek.
Život u inostranstvu mi je ispunjenje takve želje donekle olakšao. Studirao sam i radio u različitim metropolama od Amsterdama, Pariza, Berlina i Beča do Njujorka i Meksiko Sitija. Upoznao sam sjaj i bijedu ovih gradova i počeo da razmišljam o selidbi u neko „manje privlačno“ mjesto. Pitao sam se da li bi se tim potezom smanjio kvalitet mog umjetničkog rada? Da li bih tako ostao izolovan od svijeta umjetnosti? Izgubio kontakte? Ipak, donio sam odluku da se preselim u Bijeljinu, što sam i učinio 2016. godine. Pokazalo se da taj životni potez nije omeo moj umjetnički rad. Naprotiv. Oslobođen pritiska koji nose veliki gradovi, osjetio sam novu slobodu i još veći stvaralački impuls.
Odlučio sam da za svoje projekte ubuduće biram manja mjesta. Broj žitelja u malim mjestima se smanjuje, dobrim dijelom i zbog migracija stanovništva u veće gradove. Ono što manja mjesta na prvi pogled čini neprivlačnim, za mene je bilo izuzetno privlačno, a to je broj praznih objekata. Primjera radi, u gradovima istočne Njemačke kao što su Gerlic (Görlitz) i Cajc (Zeitz), ili kao što su Kozarska Dubica, Orašje, Bihać ili Foča, skoro polovina lokala, stovarišta i fabrika stoji neiskorištena.
U svojim master studijama, želio bih istražiti prazne prostore u Sarajevu, u njegovom centru, u predgrađu, ali i u okolnim selima. Ove prostore pokušao bih iskoristiti na nov način: kao mjesta za izložbe ili pop-up hepeninge. U planu je i izrada svojevrsne mape potencijalnih lokacija za kreativni sadržaj. Ukoliko se taj plan uspješno bude realizovao, ova mapa bi mogla biti od koristi i drugim umjetnicima, što bi potpomoglo stvaranje nove klime za umjetničke sadržaje u dužem trajanju. Ovaj projekat bi bio moj pokušaj da kroz mogućnosti koje imam kao dizajner, prikažem napuštene objekte iz drugačijeg i zanimljivijeg ugla, i kao takve ih približim dolazećim generacijama umjetnika, ma odakle da su.“
Sarajevo, 6. april 2023.
башЧАРШИЈА/ СKЕНДЕРИЈА
Башчаршија
Са својим уским улицама и разнобојним дућанима, Сарајевска Чаршија представља срце града и мјесто богате културне разноликости. Историјски слојевита, преживјела је период Отоманског царства и касније промјене, што се огледа у архитектури. Са бројним кафићима, ресторанима и локалним радионицама, Сарајевска чаршија је мјесто гђе се прошлост и садашњост испреплићу. Међутим, данас многима није познато да је Чаршија пролазила кроз драстичне промјене средином 20. вијека које су обликовале данашњи изглед.
Током вијекова, вријеме је остављало своје трагове на Чаршији. 1900-их година ситуација није била идеална. Многе зграде су захтјевале реновирање, хигијенски услови и саобраћајна ситуација су били лоши, што није било повољно ни за људе ни за околину. Међутим, док су се Аустријанци и прва Југославија фокусирали на модернизацију западно од старог језгра према Маријином Двору, тек шездесетих година 20. вијека градска управа поновно је препознала историјски значај Чаршије. То је подстакло развој првих концепата обнове.
Умјетници, писци, архитекте и научници из цијеле државе били су укључени како би одредили правац ђеловања – од мањих измјена до потпуних рушења зграда. Опширан план рестаурације је представљен 1971. године, који је предвиђао драстичне промјене. Потпуна обнова санитарних и елелтричних инсталација, поплочавање, рушење одређених зграда, како би се направило мјесто за модерне новоградње, креирање амфитеатра, прецизно одређивање визуалног идентитета продавница и још много тога. Чак је разматрана идеја о тунелу око Вијећнице, ради потпуног ослобађања трга око Себиља од саобраћаја. Дио ових планова је спроведен 1975. године. Оно што је занимљиво је да је по први пут извршен свеобухватни попис радњи на Чаршији, дајући тачне податке о броју продавница и занатлија.
Занимљиво је виђети како су се, поред техничких измјена, већ у то вријеме развијали концепти за амбијент и цјелокупни визуелни наступ. Такорећи креиран је први брендинг Чаршије.
Скендерија 1969.–1984.–2023.
У исто вријеме, у току израде мастер плана Чаршије, на супротној страни града настао је још један комплекс зграда који ће такође касније добити историјски значај за град. Ријеч је о Скендерији, разноврсном комплексу састављеном од више појединачних зграда, намјењеном спортским и музичким догађајима, трговини и забави. Овај ансамбл је створен у духу модернизма шездесетих година и издваја се својом бруталном бетонском конструкцијом са изражајном естетиком. Посебно занимљиво за мој пројекат је такозвани Привредни град (више о томе током даљег текста), који је изграђен у подруму. Он суштински представља модерну интерпретацију Чаршије, са малим продавницама дуж различитих пролаза које нуде разноврстан избор производа.
На почетку замишљен као привремено име за зграду, назив Скендерија је наишао на толико позитиван ођек приликом представљања да је на крају остао непромјењен.
Током Зимских олимпијских игара у фебруару 1984. године, Скендерија је путем неколико преправки постала једно од главних мјеста догађања. На овом мјесту је први пут у Сарајеву запаљен олимпијски пламен, одржано је додељивање медаља, церемоније проглашења побједника и одржавани су тимска такмичења и конференције за штампу. Иако није толико стара у поређењу с другим зградама у граду, Скендерија свакако има значајну историјску вриједност за Сарајево.
Тренутно стање оба комплекса
Тренутно стање оба комплекса је, у поређењу са планираним стањем, супротно очекивањима. Башчаршија јесте задржала своју економску стабилност као туристичка атракција, али недостаје ефикасна контрола, као што је првобитно планирано у урбанистичком плановима. Самовољна редизајнирања дућана, често у упадљиво дречавим бојама, супротстављају се некадашњим дизајнерским смјерницама. То резултира тиме да се сцена претвара у гомилу туристичког кича. Битна историјска аутентичност Башчаршије са својим вјешто израђеним радњама пријети да буде угрожена у наредним годинама, како сугеришу и разговори са локалним занатлијама.
Актулена ситуација са Скендеријом такође није повољна. Иако је зграда скоро заштићена као споменик културе, муче је структурални проблеми и значајно запуштено стање, што одвраћа потенцијалне трговце и закупнике пословних простора. Већина локала је празна или се користи за једноставне и јефтине намјене. Међутим, недавна промјена управе доноси планове да се здање јаче истакне у јавности и самој свјести становништва Сарајева. Ова иницијатива има за циљ да поново оживи привлачност и интересовање за Скандерију и тиме поново открије њене потенцијале.
Према мојој процјени у овом тренутку, сматрам да је Скендерија одговарајуће мјесто за моју поп-уп продавницу. С једне стране, видим суштинску или историјску повезаност са мојим тематским намјерама. С друге стране, технички, административно и финансијски гледано, веома је једноставно привремено изнајмити простор у такозваном Привредном граду.
U prilogu koji slijedi, navedeni su „predmet i prvobitno obrazloženje“ teme koji su predstavljeni 6. aprila 2023. U međuvremenu je sadržaj detaljnije razrađen.
„Mladi i avangardni umjetnici su važan element kulturne scene u svakoj metropoli. Nebrojene izložbe, galerije, muzejske postavke, i manifestacije, pravi su magnet za stvaraoce, jer nude dosta mogućnosti za kreativni izraz. Ipak, život u svjetskim metropolama podrazumijeva i „ozbiljnu konkurenciju“, rijetke prilike za samostalna izlaganja, visoke cijene zakupa stambenog i galerijskog prostora, a nerijetko i teške uslove života. Toga su mnogi umjetnici svjesni, ali ipak biraju život u metropoli. Moja želja da upoznam svijet postojala je čini mi se oduvjek.
Život u inostranstvu mi je ispunjenje takve želje donekle olakšao. Studirao sam i radio u različitim metropolama od Amsterdama, Pariza, Berlina i Beča do Njujorka i Meksiko Sitija. Upoznao sam sjaj i bijedu ovih gradova i počeo da razmišljam o selidbi u neko „manje privlačno“ mjesto. Pitao sam se da li bi se tim potezom smanjio kvalitet mog umjetničkog rada? Da li bih tako ostao izolovan od svijeta umjetnosti? Izgubio kontakte? Ipak, donio sam odluku da se preselim u Bijeljinu, što sam i učinio 2016. godine. Pokazalo se da taj životni potez nije omeo moj umjetnički rad. Naprotiv. Oslobođen pritiska koji nose veliki gradovi, osjetio sam novu slobodu i još veći stvaralački impuls.
Odlučio sam da za svoje projekte ubuduće biram manja mjesta. Broj žitelja u malim mjestima se smanjuje, dobrim dijelom i zbog migracija stanovništva u veće gradove. Ono što manja mjesta na prvi pogled čini neprivlačnim, za mene je bilo izuzetno privlačno, a to je broj praznih objekata. Primjera radi, u gradovima istočne Njemačke kao što su Gerlic (Görlitz) i Cajc (Zeitz), ili kao što su Kozarska Dubica, Orašje, Bihać ili Foča, skoro polovina lokala, stovarišta i fabrika stoji neiskorištena.
U svojim master studijama, želio bih istražiti prazne prostore u Sarajevu, u njegovom centru, u predgrađu, ali i u okolnim selima. Ove prostore pokušao bih iskoristiti na nov način: kao mjesta za izložbe ili pop-up hepeninge. U planu je i izrada svojevrsne mape potencijalnih lokacija za kreativni sadržaj. Ukoliko se taj plan uspješno bude realizovao, ova mapa bi mogla biti od koristi i drugim umjetnicima, što bi potpomoglo stvaranje nove klime za umjetničke sadržaje u dužem trajanju. Ovaj projekat bi bio moj pokušaj da kroz mogućnosti koje imam kao dizajner, prikažem napuštene objekte iz drugačijeg i zanimljivijeg ugla, i kao takve ih približim dolazećim generacijama umjetnika, ma odakle da su.“
Sarajevo, 6. april 2023.
башЧАРШИЈА/ СKЕНДЕРИЈА
Башчаршија
Са својим уским улицама и разнобојним дућанима, Сарајевска Чаршија представља срце града и мјесто богате културне разноликости. Историјски слојевита, преживјела је период Отоманског царства и касније промјене, што се огледа у архитектури. Са бројним кафићима, ресторанима и локалним радионицама, Сарајевска чаршија је мјесто гђе се прошлост и садашњост испреплићу. Међутим, данас многима није познато да је Чаршија пролазила кроз драстичне промјене средином 20. вијека које су обликовале данашњи изглед.
Током вијекова, вријеме је остављало своје трагове на Чаршији. 1900-их година ситуација није била идеална. Многе зграде су захтјевале реновирање, хигијенски услови и саобраћајна ситуација су били лоши, што није било повољно ни за људе ни за околину. Међутим, док су се Аустријанци и прва Југославија фокусирали на модернизацију западно од старог језгра према Маријином Двору, тек шездесетих година 20. вијека градска управа поновно је препознала историјски значај Чаршије. То је подстакло развој првих концепата обнове.
Умјетници, писци, архитекте и научници из цијеле државе били су укључени како би одредили правац ђеловања – од мањих измјена до потпуних рушења зграда. Опширан план рестаурације је представљен 1971. године, који је предвиђао драстичне промјене. Потпуна обнова санитарних и елелтричних инсталација, поплочавање, рушење одређених зграда, како би се направило мјесто за модерне новоградње, креирање амфитеатра, прецизно одређивање визуалног идентитета продавница и још много тога. Чак је разматрана идеја о тунелу око Вијећнице, ради потпуног ослобађања трга око Себиља од саобраћаја. Дио ових планова је спроведен 1975. године. Оно што је занимљиво је да је по први пут извршен свеобухватни попис радњи на Чаршији, дајући тачне податке о броју продавница и занатлија.
Занимљиво је виђети како су се, поред техничких измјена, већ у то вријеме развијали концепти за амбијент и цјелокупни визуелни наступ. Такорећи креиран је први брендинг Чаршије.
Скендерија 1969.–1984.–2023.
У исто вријеме, у току израде мастер плана Чаршије, на супротној страни града настао је још један комплекс зграда који ће такође касније добити историјски значај за град. Ријеч је о Скендерији, разноврсном комплексу састављеном од више појединачних зграда, намјењеном спортским и музичким догађајима, трговини и забави. Овај ансамбл је створен у духу модернизма шездесетих година и издваја се својом бруталном бетонском конструкцијом са изражајном естетиком. Посебно занимљиво за мој пројекат је такозвани Привредни град (више о томе током даљег текста), који је изграђен у подруму. Он суштински представља модерну интерпретацију Чаршије, са малим продавницама дуж различитих пролаза које нуде разноврстан избор производа.
На почетку замишљен као привремено име за зграду, назив Скендерија је наишао на толико позитиван ођек приликом представљања да је на крају остао непромјењен.
Током Зимских олимпијских игара у фебруару 1984. године, Скендерија је путем неколико преправки постала једно од главних мјеста догађања. На овом мјесту је први пут у Сарајеву запаљен олимпијски пламен, одржано је додељивање медаља, церемоније проглашења побједника и одржавани су тимска такмичења и конференције за штампу. Иако није толико стара у поређењу с другим зградама у граду, Скендерија свакако има значајну историјску вриједност за Сарајево.
Тренутно стање оба комплекса
Тренутно стање оба комплекса је, у поређењу са планираним стањем, супротно очекивањима. Башчаршија јесте задржала своју економску стабилност као туристичка атракција, али недостаје ефикасна контрола, као што је првобитно планирано у урбанистичком плановима. Самовољна редизајнирања дућана, често у упадљиво дречавим бојама, супротстављају се некадашњим дизајнерским смјерницама. То резултира тиме да се сцена претвара у гомилу туристичког кича. Битна историјска аутентичност Башчаршије са својим вјешто израђеним радњама пријети да буде угрожена у наредним годинама, како сугеришу и разговори са локалним занатлијама.
Актулена ситуација са Скендеријом такође није повољна. Иако је зграда скоро заштићена као споменик културе, муче је структурални проблеми и значајно запуштено стање, што одвраћа потенцијалне трговце и закупнике пословних простора. Већина локала је празна или се користи за једноставне и јефтине намјене. Међутим, недавна промјена управе доноси планове да се здање јаче истакне у јавности и самој свјести становништва Сарајева. Ова иницијатива има за циљ да поново оживи привлачност и интересовање за Скандерију и тиме поново открије њене потенцијале.
Према мојој процјени у овом тренутку, сматрам да је Скендерија одговарајуће мјесто за моју поп-уп продавницу. С једне стране, видим суштинску или историјску повезаност са мојим тематским намјерама. С друге стране, технички, административно и финансијски гледано, веома је једноставно привремено изнајмити простор у такозваном Привредном граду.
