Инфоматериал и музелани објекти, ЗОИ’84.

Новински чланци током ЗОИ’84.

Сарајево?!
Зашто Сарајево?
Опростите, а гђе је то мјесто?
Шта би то ново, боље и вредније олимпијски покрет могао да стекне у том граду у Југославији, у Босни и Херцеговини?

И добронамјерни знатижељници хтјели су знати договоре на ова питања која су им се наметала сама од себе, изазовно, готово еруптивно након избора Сарајева за домаћина и организатора XИВ зимских олимпијсих игара. За многе неочекиван избор све је, међутим, био више него случајан стицај околности и1и наклоности оних који су одлучивали. Kако је вријеме одмицало, све су јаснији постајали разлози и нису их само и једино потврђивале вијести о изванредним напорима и резултатима које сви Југословени, а посебно Сарајлије, улажу у припремама овог бијелог фестивала спорта, младости и пријатељства већ, на жалост, и многобројна догађања у свијету која су странпутице људске памети и ђела доводила до ватреног усијања, ратних сукоба, несреће, општег заокрета ка пођелама које никад у историји човјечанства нису доносиле добра. У том колоплету политике доминације и си1е, неразумља, које је стокове нуклеарнин глава претпоставило људским, идеолошких конфронтирања и хладноратовског надметања, олимпијски покрет је, љубоморно чувајући најхуманије тежње за миром, љубави и пријатељством међу људима и народима свијета, такође, примао тешке ударце. Догодили су се бојкоти великих, па и оних највећих спортских приредби. Жеља за надметањем и безгранична љубав према спорту десетина хиљада врхунских спорташа свијета саплиће врло често невидљіве препреке акутне свјетске економске политичке кризе.

Предговор једног од часописа који су ексклузивно издати током игара.

Рекламнни садржај током ЗОИ’84.

Документи, позивнице, извјештаји,…

Делегатски билтен скупштинских вијећа

Фотографије и разне медије

Желио бих напоменути да ће Олимпијске игре и њихова годишњица на одређени начин инспирисати мој магистарски рад. Но, тренутно није сасвим јасно да ли ће се дијелови пројекта директно или само споредно одности на свеукупан рад.

Још од малена су ме фасцинирали велики свјетски догађаји као што су Олимпијске игре. Током те две неђеље, док игре трају, на неки начин, све учествујуће нације оставе сукобе на страну и славе једну од суштинских вриједности човјека – слободу игре и здраво спортско надметање у пријатељском духу. Kао да у ове двије неђеље влада потпуни мир у свијету. Бар се тако чини.