U prilogu koji slijedi, navedeni su „predmet i prvobitno obrazloženje“ teme koji su predstavljeni 6. aprila 2023. U međuvremenu je sadržaj detaljnije razrađen.
„Mladi i avangardni umjetnici su važan element kulturne scene u svakoj metropoli. Nebrojene izložbe, galerije, muzejske postavke, i manifestacije, pravi su magnet za stvaraoce, jer nude dosta mogućnosti za kreativni izraz. Ipak, život u svjetskim metropolama podrazumijeva i „ozbiljnu konkurenciju“, rijetke prilike za samostalna izlaganja, visoke cijene zakupa stambenog i galerijskog prostora, a nerijetko i teške uslove života. Toga su mnogi umjetnici svjesni, ali ipak biraju život u metropoli. Moja želja da upoznam svijet postojala je čini mi se oduvjek.
Život u inostranstvu mi je ispunjenje takve želje donekle olakšao. Studirao sam i radio u različitim metropolama od Amsterdama, Pariza, Berlina i Beča do Njujorka i Meksiko Sitija. Upoznao sam sjaj i bijedu ovih gradova i počeo da razmišljam o selidbi u neko „manje privlačno“ mjesto. Pitao sam se da li bi se tim potezom smanjio kvalitet mog umjetničkog rada? Da li bih tako ostao izolovan od svijeta umjetnosti? Izgubio kontakte? Ipak, donio sam odluku da se preselim u Bijeljinu, što sam i učinio 2016. godine. Pokazalo se da taj životni potez nije omeo moj umjetnički rad. Naprotiv. Oslobođen pritiska koji nose veliki gradovi, osjetio sam novu slobodu i još veći stvaralački impuls.
Odlučio sam da za svoje projekte ubuduće biram manja mjesta. Broj žitelja u malim mjestima se smanjuje, dobrim dijelom i zbog migracija stanovništva u veće gradove. Ono što manja mjesta na prvi pogled čini neprivlačnim, za mene je bilo izuzetno privlačno, a to je broj praznih objekata. Primjera radi, u gradovima istočne Njemačke kao što su Gerlic (Görlitz) i Cajc (Zeitz), ili kao što su Kozarska Dubica, Orašje, Bihać ili Foča, skoro polovina lokala, stovarišta i fabrika stoji neiskorištena.
U svojim master studijama, želio bih istražiti prazne prostore u Sarajevu, u njegovom centru, u predgrađu, ali i u okolnim selima. Ove prostore pokušao bih iskoristiti na nov način: kao mjesta za izložbe ili pop-up hepeninge. U planu je i izrada svojevrsne mape potencijalnih lokacija za kreativni sadržaj. Ukoliko se taj plan uspješno bude realizovao, ova mapa bi mogla biti od koristi i drugim umjetnicima, što bi potpomoglo stvaranje nove klime za umjetničke sadržaje u dužem trajanju. Ovaj projekat bi bio moj pokušaj da kroz mogućnosti koje imam kao dizajner, prikažem napuštene objekte iz drugačijeg i zanimljivijeg ugla, i kao takve ih približim dolazećim generacijama umjetnika, ma odakle da su.“
Sarajevo, 6. april 2023.
Још од малена су ме фасцинирали велики свјетски догађаји као што су Олимпијске игре. Током те две неђеље, док игре трају, на неки начин, све учествујуће нације оставе сукобе на страну и славе једну од суштинских вриједности човјека – слободу игре и здраво спортско надметање у пријатељском духу. Kао да у ове двије неђеље влада потпуни мир у свијету. Бар се тако чини.
Олимпијске игре у Сарајеву 1984. нису заостајале ни мало по питању утицаја. Напротив, упркос томе што су се одиграле током Хладног рата, биле су један од ријетких великих догађаја на којем су све свијетске силе, срећом на спортском терену, међусобно бориле. У фебруару 2024. се слави 40. годишњица Игара, што представља лијепу прилику за обиљежавање. Између осталог, сматрам да је ова свечаност добар повод да се игре поново ставе у много већи фокус града него до сад. Моја Истраживања у архивима Олимпијског музеја и градске архиве открила су ми изузетно занимљиве и инспиративне информације које су, према мом мишљењу, до сада биле мање познате. Различита документација, укључујући детаље о припреми за отварање игара, позивнице и меније за вечере за госте из цијеле Југославије и иностранства као и записнике о конструкцији спортских борилишта, свакако представљају врхунац мог истраживања. Следеће слике приказују део ових докумената.
Инфоматериал и музелани објекти, ЗОИ’84.















Новински чланци током ЗОИ’84.












Сарајево?!
Зашто Сарајево?
Опростите, а гђе је то мјесто?
Шта би то ново, боље и вредније олимпијски покрет могао да стекне у том граду у Југославији, у Босни и Херцеговини?
И добронамјерни знатижељници хтјели су знати договоре на ова питања која су им се наметала сама од себе, изазовно, готово еруптивно након избора Сарајева за домаћина и организатора XИВ зимских олимпијсих игара. За многе неочекиван избор све је, међутим, био више него случајан стицај околности и1и наклоности оних који су одлучивали. Kако је вријеме одмицало, све су јаснији постајали разлози и нису их само и једино потврђивале вијести о изванредним напорима и резултатима које сви Југословени, а посебно Сарајлије, улажу у припремама овог бијелог фестивала спорта, младости и пријатељства већ, на жалост, и многобројна догађања у свијету која су странпутице људске памети и ђела доводила до ватреног усијања, ратних сукоба, несреће, општег заокрета ка пођелама које никад у историји човјечанства нису доносиле добра. У том колоплету политике доминације и си1е, неразумља, које је стокове нуклеарнин глава претпоставило људским, идеолошких конфронтирања и хладноратовског надметања, олимпијски покрет је, љубоморно чувајући најхуманије тежње за миром, љубави и пријатељством међу људима и народима свијета, такође, примао тешке ударце. Догодили су се бојкоти великих, па и оних највећих спортских приредби. Жеља за надметањем и безгранична љубав према спорту десетина хиљада врхунских спорташа свијета саплиће врло често невидљіве препреке акутне свјетске економске политичке кризе.
Предговор једног од часописа који су ексклузивно издати током игара.
Рекламнни садржај током ЗОИ’84.
















Документи, позивнице, извјештаји,…




















Делегатски билтен скупштинских вијећа




Фотографије и разне медије




















Желио бих напоменути да ће Олимпијске игре и њихова годишњица на одређени начин инспирисати мој магистарски рад. Но, тренутно није сасвим јасно да ли ће се дијелови пројекта директно или само споредно одности на свеукупан рад.
U prilogu koji slijedi, navedeni su „predmet i prvobitno obrazloženje“ teme koji su predstavljeni 6. aprila 2023. U međuvremenu je sadržaj detaljnije razrađen.
„Mladi i avangardni umjetnici su važan element kulturne scene u svakoj metropoli. Nebrojene izložbe, galerije, muzejske postavke, i manifestacije, pravi su magnet za stvaraoce, jer nude dosta mogućnosti za kreativni izraz. Ipak, život u svjetskim metropolama podrazumijeva i „ozbiljnu konkurenciju“, rijetke prilike za samostalna izlaganja, visoke cijene zakupa stambenog i galerijskog prostora, a nerijetko i teške uslove života. Toga su mnogi umjetnici svjesni, ali ipak biraju život u metropoli. Moja želja da upoznam svijet postojala je čini mi se oduvjek.
Život u inostranstvu mi je ispunjenje takve želje donekle olakšao. Studirao sam i radio u različitim metropolama od Amsterdama, Pariza, Berlina i Beča do Njujorka i Meksiko Sitija. Upoznao sam sjaj i bijedu ovih gradova i počeo da razmišljam o selidbi u neko „manje privlačno“ mjesto. Pitao sam se da li bi se tim potezom smanjio kvalitet mog umjetničkog rada? Da li bih tako ostao izolovan od svijeta umjetnosti? Izgubio kontakte? Ipak, donio sam odluku da se preselim u Bijeljinu, što sam i učinio 2016. godine. Pokazalo se da taj životni potez nije omeo moj umjetnički rad. Naprotiv. Oslobođen pritiska koji nose veliki gradovi, osjetio sam novu slobodu i još veći stvaralački impuls.
Odlučio sam da za svoje projekte ubuduće biram manja mjesta. Broj žitelja u malim mjestima se smanjuje, dobrim dijelom i zbog migracija stanovništva u veće gradove. Ono što manja mjesta na prvi pogled čini neprivlačnim, za mene je bilo izuzetno privlačno, a to je broj praznih objekata. Primjera radi, u gradovima istočne Njemačke kao što su Gerlic (Görlitz) i Cajc (Zeitz), ili kao što su Kozarska Dubica, Orašje, Bihać ili Foča, skoro polovina lokala, stovarišta i fabrika stoji neiskorištena.
U svojim master studijama, želio bih istražiti prazne prostore u Sarajevu, u njegovom centru, u predgrađu, ali i u okolnim selima. Ove prostore pokušao bih iskoristiti na nov način: kao mjesta za izložbe ili pop-up hepeninge. U planu je i izrada svojevrsne mape potencijalnih lokacija za kreativni sadržaj. Ukoliko se taj plan uspješno bude realizovao, ova mapa bi mogla biti od koristi i drugim umjetnicima, što bi potpomoglo stvaranje nove klime za umjetničke sadržaje u dužem trajanju. Ovaj projekat bi bio moj pokušaj da kroz mogućnosti koje imam kao dizajner, prikažem napuštene objekte iz drugačijeg i zanimljivijeg ugla, i kao takve ih približim dolazećim generacijama umjetnika, ma odakle da su.“
Sarajevo, 6. april 2023.
Још од малена су ме фасцинирали велики свјетски догађаји као што су Олимпијске игре. Током те две неђеље, док игре трају, на неки начин, све учествујуће нације оставе сукобе на страну и славе једну од суштинских вриједности човјека – слободу игре и здраво спортско надметање у пријатељском духу. Kао да у ове двије неђеље влада потпуни мир у свијету. Бар се тако чини.
Олимпијске игре у Сарајеву 1984. нису заостајале ни мало по питању утицаја. Напротив, упркос томе што су се одиграле током Хладног рата, биле су један од ријетких великих догађаја на којем су све свијетске силе, срећом на спортском терену, међусобно бориле. У фебруару 2024. се слави 40. годишњица Игара, што представља лијепу прилику за обиљежавање. Између осталог, сматрам да је ова свечаност добар повод да се игре поново ставе у много већи фокус града него до сад. Моја Истраживања у архивима Олимпијског музеја и градске архиве открила су ми изузетно занимљиве и инспиративне информације које су, према мом мишљењу, до сада биле мање познате. Различита документација, укључујући детаље о припреми за отварање игара, позивнице и меније за вечере за госте из цијеле Југославије и иностранства као и записнике о конструкцији спортских борилишта, свакако представљају врхунац мог истраживања. Следеће слике приказују део ових докумената.
Инфоматериал и музелани објекти, ЗОИ’84.















Новински чланци током ЗОИ’84.












Сарајево?!
Зашто Сарајево?
Опростите, а гђе је то мјесто?
Шта би то ново, боље и вредније олимпијски покрет могао да стекне у том граду у Југославији, у Босни и Херцеговини?
И добронамјерни знатижељници хтјели су знати договоре на ова питања која су им се наметала сама од себе, изазовно, готово еруптивно након избора Сарајева за домаћина и организатора XИВ зимских олимпијсих игара. За многе неочекиван избор све је, међутим, био више него случајан стицај околности и1и наклоности оних који су одлучивали. Kако је вријеме одмицало, све су јаснији постајали разлози и нису их само и једино потврђивале вијести о изванредним напорима и резултатима које сви Југословени, а посебно Сарајлије, улажу у припремама овог бијелог фестивала спорта, младости и пријатељства већ, на жалост, и многобројна догађања у свијету која су странпутице људске памети и ђела доводила до ватреног усијања, ратних сукоба, несреће, општег заокрета ка пођелама које никад у историји човјечанства нису доносиле добра. У том колоплету политике доминације и си1е, неразумља, које је стокове нуклеарнин глава претпоставило људским, идеолошких конфронтирања и хладноратовског надметања, олимпијски покрет је, љубоморно чувајући најхуманије тежње за миром, љубави и пријатељством међу људима и народима свијета, такође, примао тешке ударце. Догодили су се бојкоти великих, па и оних највећих спортских приредби. Жеља за надметањем и безгранична љубав према спорту десетина хиљада врхунских спорташа свијета саплиће врло често невидљіве препреке акутне свјетске економске политичке кризе.
Предговор једног од часописа који су ексклузивно издати током игара.
Рекламнни садржај током ЗОИ’84.
















Документи, позивнице, извјештаји,…




















Делегатски билтен скупштинских вијећа




Фотографије и разне медије




















Желио бих напоменути да ће Олимпијске игре и њихова годишњица на одређени начин инспирисати мој магистарски рад. Но, тренутно није сасвим јасно да ли ће се дијелови пројекта директно или само споредно одности на свеукупан рад.